Podbablje Portal - Sve iz Podbablja na jednom mjestu!

NEKADA I DANAS - PISMA STRICA MIKE

Podijeli sa prijateljima!

IvanRaos 1

NEKADA I DANAS

 Naletio san na priču Ivana Raosa koja me vratila u ditinjstvo. Nije bilo tehnike koja bi nas zaokupljala, a ni obilate užine pa bi se kroz igru koju bi sami osmišljavali, ne ritko igrali nabavljača (da ne kažen lopovčića) i kuvara.

Igrali bi sei kroz tu igru bi znali redovito omrsiti brke. Ova priča, priča o tom dobu pa san je mora podastrit i vami pod nos kako bi je pročitali. Puno vas iz stariji generacija će se pripoznati u njoj. Siguran san da ste kao Ivan, a i ja, činili slične škandale.. Mlađi neka vide kako se tada živilo, zabavljalo, raslo i izrastalo u svicke ljude i to bez kompjutera i mobitela. Narodna vilozofija je najjača vilozofija na svitu, a praljak, pilja mesa i vatra, izumi na kojima je svit opsta.  

 

 

PJESMA STRICA MIKE

 

Stric Miko bio je sin dida Nikole, a did Nikola pravi pravcati stric mojega oca. Did Nikola je glasovit po tome što ima libar »Kačić« i zna praviti bačve, a stric Miko opet po tome što sam mu ja bio u svatovima (jeo i pio i Bog me veselio) a i po tome što zna sastavljati svakakve pjesme. U posljednje se vrijeme uhvatio nas školaraca kao bradavica sise. Nisi se pravo ni po...mokrio, on ti već pjesmu ispje-va. I kakvu lijepu pjesmu! Ipak mu je najljepša bila o našem poljskom kuhanju. To nije bila nikakva obična pjesma koja se da uz gusle pjevati, nego neka osobita koju i ne možeš pjevati, nego izvikivati, napose ono »Tó-dore-de!«

 

„Bila jednom tri Ivana, tri derana, tri jablana, Medovljana, tri Raosa, gola bosa, tri školarca, tri magarca. To-dore-de!

Odnesoše lončiće, pokopaše krumpiriće. To-dore-de!

Pa počeše krasti i jaja i masti, kobasice, divenice, peču kruha od pšenice; i to im je bilo malo, pa sušeno režu salo iskaču kroz prozor kao divlji oroz. To-dore-de!

Ako kakvo sretnu pile, zalete se kao vile: pogledaju lonac, piletu je konac. To-dore-de! 

Ako im spomeneš da je kokoš krađa, a krađa je grijeh, prsnut će u smijeh: »Ne treba nam koka: nama je do soka. Nije nama do kokice, nego do čorbice!« To-dore-de!

Namignu ti okom, izgube se skokom, pa trčati stanu dok na Dolac panu. To-dore-de!

Jedan zida ognjište, drugi čisti smetište, treći praljke skuplja iz škrapa i duplja. Zatim sva tri vire, čuva l’ tko krumpire. Krumpiri se ne čuvaju, trojica ih iskopaju; skriju se u bužu mutvicom ih stružu. To-dore-de!

Dok kod kuće puru slažu, ovdje slasno koku mažu. To-dore-de!

Al' sreća je to, što ne čine zlo drugome, već sebi i svo-me. Svojoj majci kradu i žderu u hladu! To-dore-de!

Broji koke Bujinica, broji Kljajo, Krivo, i svaki put kri-vo: danas deset, devet sutra, sedam i pol prekosutra. To-dore-de!

»Vrag odnio lisice, pokosiše piliće! Sutra odmah gvožđa meći, neće nam uteći!« To-dore-de!

A kad sutra, prekosutra gvožđa netaknuta, a kokica fali. Sad se Bogu žali! To-dore-de!

Izabraše Bujinicu (to moju mater) da uhodi kradljivicu. Bujinica okata ko Domuša (to moja baba) bokata, a jezika Duga željeznička pruga. Ne nađe li ona trag, neće ni sam vrag! To-dore-de!

U ogradi tri Ivana, tri derana, tri jablana, Medovljana, tri Raosa gola bosa, tri školarca, tri magarca vatru lože, ručak pristavili pa trljaju dlan kao „Dobar dan“. To-do-re-de!

Sve okolo obilaze, jezik plaze, pa njuše i dušu i u vatru pušu, da se prije skuha kokošija juha. To-dore-de! 

Bujinica bujini, u ogradu zaviri. Bujinica dobra vida, pa ih motri preko zida: iz očiju kuklja sjaj, učinit će tome kraj. Pa otrgne kolac i skoči u Dolac. To-dore-de!

Zaleti se Bujinica, Bujinica bujna lica. Za njom leti suk-nja, a na suknji luknja. U mci joj pruća stog oran kao »Pomoz Bog!« To-dore-de!

Uzvika se, pomahnita kao bure dinamita, pa sve čini: tres, tres, tres toliko je spopa bijes. Sve noge ispruža, koda nema muža. To-dore-de!

Da je znala biti tiša, a ne kao kiša, mogla se je dolibiti, najesti se masno i oblizat slasno. A ovako: vragu vrag! otkrila im samo trag. To-dore-de!

Ugledaju Bujinicu, dunu petom u guzicu, zgrabe s vatre lonac i napuste Dolac. To-doro-de!

Sorila se Biokova, pa prebila Cucukala. To-dore-de!

Od vike se Bujinici tresu noge, tresu sise ej, poslije podne nije mise! Sad za njima led lonac, a pred njima čep: soli im na rep! To-dore-de!

U ogradu jednom pali, kukuruze trgat stali: nose ih u vreći na žeravu peći. To-dore-de!

Pustu vatru naložili pokraj trula duba, pusta usta razvali-li i tri gladna zuba, pa se svukli do kože da ih sunce ožeže. To-dore-de!

Ali plamen liznu i uz deblo kliznu: suknu dima stup zapali se dub! To-dore-de!

Poplaše se tri Ivana, tri derana, Medovljana, tri školarca,tri magarca, pa onako goli, bosi nestadoše tad u rosi. Pone-soše samo kape, pa u brdo i u škrape. Sve im sprijeda nešto visi, nešto slično kozjoj sisi. To-dore-de!

Je li da im sprijeda visi nešto slično kozjoj sisi? Je li da im sprijeda visi? To-dore-de!

 

Ivan Raos

Podijeli sa prijateljima!